Moja draga

Moja draga

Volimo se draga u jutarnjoj rosi,
ljubiću te srećo baš po celom telu,
pa pustimo onda nek nas ljubav nosi,
kad te ljubim ja te hoću celu.

U zanosu strasti poneće nas žudnja,
uzdrhtaće naša prepletena tela,
želećemo tako sve do dana sudnja,
da potraje ova naša ljubav vrela.

Šaputaću dušo samo nežne reči,
zvaću te i draga i ljubavi moja,
biću tu zauvek, tvoj vitez najveći,
pored tebe pašću umoran od boja.

A kada mi snaga ponovo se vrati,
poželeću opet tople usne tvoje,
celovaću tebe, ti me onda prati,
zatim spusti glavu tu na grudi moje.

Osećam to snažno, već nas nosi plima,
svojom hitrom kretnjom ubrzaćeš sreću,
dok me tvoje telo grčevito prima,
više da se borim ne mogu i neću.

Kad umoran klonem u tvom mekom krilu,
savladan od čežnje, savladan od strasti,
milovaću tebe, moju dragu vilu,
i ponovo mila, tvoju ljubav krasti.

Autor: Dragićević Dimitrije