Povratak u hram

Povratak u hram

Vraćam se u prošlost dok sam bio dete,
sa ocem u crkvu išao sam često,
kad se setim toga, moje misli lete,
to je uvek bilo moje drago mesto.

Strahopoštovanje imao sam tada
prema svešteniku starom s' kandilom u ruci,
mahao je njime, dim vidim i sada,
dok se narod klečuć molio u muci.

Držeć tanke sveće prizivasmo Boga,
moleći se za najdraže naše,
video sam ljude, a i oca moga,
samo reč utehe oni tad trebaše.

Gledali su sa zidova sveci,
oštrih veđa, mrkoga pogleda,
osećo sam, to su moji preci,
moćni, jaki, lepoga izgleda.

Opijen slavom te prošlosti naše,
stajao sam srećan i ponosan pritom,
oko mene pesma, svi Hrista prizvaše,
a na zidu kraljevi okruženi svitom.

Ponekad i sada ja navratim tamo,
naravno bez oca, njega davno nema,
umoran sam, mir mi treba samo,
i sreća u duši, dok spokoj se sprema.

Autor Dragićević Dimitrije