Seti me se

Seti me se

Seti me se ponekad,
u jesen kada opada lišće,
dok ideš po kiši
sva zadihana i mokra.
Prepoznaj me u pogledu
deteta koje ti se smeši
dok ga majka drži za ruku.
Oseti me u morskoj soli,
dok se kupaš
sva razdragana i srećna.
Možda te gledam
sa nekog plakata
pored koga
nehajno prolaziš.
Seti me se dok
posmatraš zvezde
koje sijaju na nebu,
možda sam baš tamo
i dajem ti znak
koji ne prepoznaješ.
Nadaj mi se,
možda ću se vratiti
sa dalekog putovanja
na koje sam pošao.
Seti me se dok čitaš
pesme koje sam tebi
napisao,
najdraža moja!

Autor Dragićević Dimitrije