А БЕОГРАД ЧЕЗНЕ - Неда Ковачевић

А БЕОГРАД ЧЕЗНЕ - Неда Ковачевић



Најлепше песме о Београду

ISBN 978-86-86863-49-2

Београдски поетски времеплов Неде Ковачевић

Уистину, како насловити текст који настане после читања рукописне збирке поезије "А Београд чезне" него као поетски времеплов. Аутор нас сваким новим стихозиданијем проводи улицама и пределима старог Београда, чији дух још лебди над метрополом која је прогутала један диван град. Госпођа Неда Ковачевић, као сваки рафинирани интелектуалац, не осуђује напредак и развитак, али, с урођеном аристократском дистанцом, стиховима препуним љубави и носталгије према граду кога више нема, васкрсава све оно што је, неправедно, потонуло у заборав. Ова збирка и почиње песмом "Заборавни Феникс", наговештавајући да ће се пред нашим очима поново издићи из пепела старе грађевине и нека драга лица, као и пређашњи називи београдских улица. Захваљујући урођеној нежности аутора, осећају за лепо и памучној мекоћи стихова, којим ваздиже све оно што је зашло у сенку времена, маштовитији читалац не само да ће угледати старе улице, већ ће чути и звонце "Приштинца", трамваја који је пре рата повезивао (вероватно) Славију са сквером на раскршћу Тополске, Новопазарске и улице Војводе Драгомира. У покушају да бескућницу Кошаву удоми, да, као некада Микеланђело, ата из камена ослободи, да у инат реку пресуши како би спојила посвађане обале, госпођа Неда Ковачевић ствара нови стари свет. Многи тај процес називају уметност, а појединци једноставно поезија. У доживљају уметничког дела знамо да учествују емоције и мисао, а још када су, као што је то овде случај, оплемењене метафоричним сликама и мелодичним ритмом, једноставно видимо како се "дроби зора/ко кифле свеже", и "улицу ослепелу" сечом платана. Природну границу између градова, које обично праве велике реке, људи премосте својом љубављу. Када она постоји између делова једног града једноставно се не види, нити примећује. Једино романтици, да не кажем песници, примећују разлику између Несмртног града и Неграда. Као да је душа којом дише први, застала над реком у немоћи да је, за сва времена, пређе и оставила овај други део некако огољен, прост и суморан упркос раскошном бљештавилу и богатству. И док многи Нови Београд сматрају само великом спаваоницом ауторка иде још даље, у жалу за временима прошлим: "Болом Неграда/ходим,/ трудећ се да/га схватим."... И зашто светлост/одјекне тек/по преласку/Стикса?". Маестрално, сажето и јасно! Без икаквих ублаженица и улепшаница.
Мишљења сам да ће многе од песама, из ове изванредне збирке, наћи своје заслужено место у антологијама о Београду, а песма "Зима у Београду" свакако завређује да се објави у свакој антологији хаику поезије: "Мирис мандарина/и печеног кестена/зборе/гласом белине.
Када пред нашим очима промину сви догађаји, личности и делови Београда описани у овој збирци, схватимо да је ово путовање кроз поетски времеплов било вредно труда. И као што госпођа Неда Ковачевић рече: "циљ није стићи/него путовати."

Веселин Џелетовић

БЕЛЕШКА О АУТОРКИ - НЕДА КОВАЧЕВИЋ

Рођена је у Београду. Објавила је књиге поезије: „Зеница душе“ (Сфаирос, 1997), „Уместо молитве“ (Књижевно друштво „Свети Сава“, 1999), и романе „Поздрав из црне рупе“, (Сфаирос, 2000), „Повратак кошаве у Београд“, („Мали Немо“, 2009) и „Командант и Маргита“ („Мали Немо“, 2010).
Заступљена је у књизи „511-203 Хало Авала - песници за Авалски торањ“. (УКС, 2005), у зборнику поезије „Јунаци урбане беде“, („Траблмејкер“, 2008), и у још неколико зборника поезије.
Роман „Поздрав из црне рупе“ је 2008. године доживео друго издање у издавачкој кући „Мали Немо“.
Објављивала је песме у часописима „Свеске“, „Књижевна реч“, „Наш траг“, „Савременик“, „Звоно“, и на многим књижевним сајтовима на Интернету.