Vodi me odavde! putopisi

Ostrvo sunca- Isola del sole - Sicilija

Moje pisanje prate mandoline sa Taormine, dok pokušavam da sve one doživljene slike, mirise,vetrove, mora i ukuse pretočim u reči.
Legenda kaže, da je šestog dana, završavajući stvaranje zemlje, Bog toliko bio zadivljen lepotom koju je stvorio, da je uzeo svet u ruke i poljubio ga.
To mesto na koje je spustio svoje usne, bila je Sicilija.


Sve je na Siciliji u simbolima.Jedinstvena je i tajanstvena, kao žena! U obliku ženskog polnog organa, trouglasta, topla, plodna i erotski obojena. Kao sveto trojstvo, na tri ćoska, pomešana pre svega grčkom, rimskom i arapskom kulturom a i mnogih drugih koji je osvajaše vekovima. Tri su i kratera stalno aktivna na Etni ali i tri noge ili kolena pohotne žene-meduze Trinacrie, na zastavi Sicilije.


Sicilija je nekada davno bila je spojena sa Afrikom.Prilikom prirodnim promena tla zemlje, odvojila se i ostala usred tri mora, na severnom delu Tirenskom, na istočnom Jonskom i na južnom Mediteranskom.Samo je stotinak kilometara deli od majke Afrike.Od nje, otadoše joj dugo godina žirafe i slonovi, samo što žirafe nisu mogle da opstanu u nedostatku hrane na njihovoj visini, a slonovi su dugo živeli na tlu Sicilije.Mali, debeli i srećni nalazili su hranu po zemlji , kao danas sicilijanci! Kult i simbol slona je i danas prisutan u umetnosti sicilijanaca. Nikada nećete od njih čuti da su italijani Zaboga, reći će vam svaki sicilijanac, vi ste na Siciliji!Čak im se i jezik razlikuje od italijanskog!

Hrana je puna mirisa, ukusa i boja. I naravno najbolji sladoled nastao na tlu Sicilije!
( U Palermu, blizu teatra Massimo, ne propustite poslastičrnicu Spinnato od 1860.godine). Probajte najbolji sladoled na svetu, od kojeg god ukusa vam padne na pamet, od lubenice, ndijske smokve- zapravo je plod bodljikavog pljosnatog kaktusa, koji kod nas zovu “svekrvin jezik”, pirinča, manga…do pistaća.A ako baš hoćete autentičan sicilijanski sladoled, onda ga jedite u lepinji!

Plodna kao žena, a i nosi u imenu zenski rod, tako je topla i obojena svim bojama.
Na zastavi pokrajnje Sicilije, dve zuta i narandzasto crvena. Zuta kao sunce, kao simbol života, ali i kao peščane plaže, kao Pirandelova rodna kuća u Contardi Kaos u okolini Agriđenta.Sve kuće u okolnim mestima nose istu nijansu žute, kao uspomenu na velikog sicilijanskog nobelovca.


Druga boja na zastavi je narandžasto-crvena, kao simbol strasti i ljubavi, ali i prkosa i jedinstvenosti, kao milion lijandera posađjenih duž autoputa.


Kao grad-luka Palermo, sa svojim živopisnim fontanama, vrtovima i parkovima prepunim raznim vrstama palmi iz celog sveta što daje orijentalnu notu gradu, do kapija, teatara i katedrala što ga boji aristokratski i hrišćanski, do belih ploćnika trgova i zdanja koja se temelje na istoriji i davnašnje prisustvo Grka.

Kad smo kod bele, grad Siracusa je tipičan primer.Bela kao simbol slobode, krasi ceo ovaj grad što na kopnu, to na poluosrvu Ortiđa. U obliku, ljudske pesnice sa ispruženim kažiprstom, kao božiji znak opomene, dočaraće vam, i danas, mnoge istorijske događaje.

Od arheološkog nalazišta gde možete videti najočuvaniji grčki amfiteatar na svetu iz 4. veka pre Hrista i rimski teatar iz 2 veka pre Hrista , do šlag belog ( rekli bi sicilijanci) peska na obalama Jonskog mora.

Kontrast bele i crne iznenadiće vas u gradovima kao što su Katanja i Noto. Pločnici su od vulkanskog kamena sa Etne.Sicilijanci obožavaju ovu vulkansku planinu, od trihiljdetrista četrdeset metara visine, po njima svetu i mističnu , zovu je srce Sicilije.

Kako je Arhimed, poznati starogrčki matematičar rodom sa Sicilije, legenda kaže da Etna s vremena na vreme proradi kako bi izbacila sandalu koja mu je slučajno upala u krater dok je koracima merio visinu ove planine.

Sa ponosom nazdravljaju najvišem vulkanu u Evropi, uz vino rosso d`Etna koje gaje na obroncima ove planine.Njen crni kamen koriste u gradjevini, umetnosti, industriji, kozmetici.Ona na jedistven način pročišćava vazduh i doprinosi razvoju specifičnog živog sveta u okolini.Samo još u njenoj okolini, žive čuveni beli vukovi.
Da li zahvaljujući uticaju vazduha sa Etne ili samog geografskog položaja Sicilije, ili zbog načina njihove zdrave ishrane, njeni žitelji žive jako dugo i zdravo.U velikim porodicama, otvorenog srca za svakog pridošlog stranca.Oni su dvadesetih godina odlazili u svet za boljim životom napustajući svoje kuce, svoje porodice, drage osobe.Sve sicilijanske pesme su tužne, jer pevaju o odlasku, o rastancima, putovanju u nepoznato, siromastvu.Po tradiciji , oni svakog stranca koji i ilegalno dođe na Siciliju, dočekaju, prihvate, pruže mu dobrodoslicu, širom raširenih ruku.
Ponosni na bogatu istoriju, sve temelje na simbolima, legendama, veoma su turistički organizovani i obrazovani jer zive od turizma.Dozvoljava im i klima, koja je i u zimskom periodu blaga .

Savetujem vam, da dočekate jutro kao oni uz hladnu granitu ( kafa sa ledom i dodatim ukusom badema ili čokolade) i topli kolač. Ručak ne propustajte od podneva do tri sata (jer samo tada služe rucak po restoranima, a radnje su u tom periodu zatvorene) uz arancino, ukusno pohovano jelo od pirinča i malevenog mesa u obliku kupe ili loptice sa salatom od raznog povrća sa specijalnom vrstom limuna koja samo postoji na Siciliji,uz nezaobilaznu ćasu vina.
A u predvečerje (već oko šest sati do deset) uzivajte u mirisima i ukusima večere, pastu alla Norma ( lagana testenina bazirana na plavom patlidžanu) ili alla sardela, pizzu alla vulcana
( ljutkastu) ili rustikana ( sa inćunima).Ko voli slatkiše, neodoljiva je kasata torta na sicilijanski način kao i kaneloni punjeni rikotom( neslani sir) posuti pistaćima i čokoladom.
Nemojte da vas iznenadi njihova otvorenost i neposrednost.Oni su primer slow food-a i uživanja u svakom trenutku u životu.Zapevaće vam spontano prodavac suvenira na mandolini, pokloniće vam grozđe starica sa terase uskih kamenih kuća, slaće vam poljupce ribar iz barke pune ulova ili će vam se slatko nasmejati devojka koja gura svoju vespu kroz pešačku zonu gradića.
Uverena sam da ćete sa Sicilije poneti dušu punu uspomena i jednu čudnu , nekako erotsku , energiju sunca ovog najjuznijeg italijanskog ostrva.

I za kraj, ako vas put navede, ne propustite posetu malenom Castelmolu, mestu koje izgleda kao čardak ni na nebu ni na zemlji, i caffe ristorante Turrisi, iznad Taormine. Osmeh vam dugo, dugo neće silaziti sa lica, jer je u njemu (vec više od sto godina!!!), od ambijenta , stolova, stolica, lampi, dekoracije do specijaliteta pizza, kolača, peciva, sve je u obliku falusa…

Vraćajuci se na legendu s početka, verujem, da ni sam Bog kod stvaranja Sicilije ovo sigurno nije očekivao, ali zato, iskreno verujem, da se danas često osmehuje svom delu.


autor Sandra Zec
mala plava