РАПОРТ КОМАНДАНТУ - Бошко Топић

Р А П О Р Т К О М А Н Д А Н Т У

У сновима, летим, небесима често,
загрљају, моћне, звездане висине,
мало их је, горе, заслужило место,
Божијим путем - правде и истине,
тамо, где је, вечног неба престо.

Испред славних војвода, витезова, хероја...
великана душе, вере, песме, науке...
видим команданта из највећег боја,
притисле га, болне, Отаџбинске муке,
Србија крвари, као стара Троја.

Господине генерале, почео сам смело,
погледа ме, прекидох му мисли,
Србији, вековима, спремају опело,
са свих страна, злобници притисли,
Божијом вољом, непресушно, часно врело.

Подноси Вам рапорт дежурни официр,
о борбеном стању, из Главнога штаба,
срамота, никад, није била панцир,
антихрист кренуо против Божијег раба,
удружени, злочинци, у крвави пир.

Господине генерале, сјају, часне славе,
јесте тешко, али, то смо свикли,
око Отаџбине, свуд, извори лаве,
славни прадедови, тако су поникли,
и достигли, звездане, висине плаве.

Доносим поруку од Ваших војника,
борбеног строја ратничке зрелости,
згурених сељака, гаравих радника...
Србија ће, с' њима, путевима радости,
срцем, крстом, мачем протерат' крвника.

О бројном стању, говорити нећу,
већ о срцу, човеку, Божијем квалитету,
од оркана, у души, чуваћемо свећу,
са сунцем Слободе, нектар дати детету,
родољуби, Отаџбини, животе за срећу.

У борбеном строју, сва српска годишта,
као преци, исти терет носе,
најстарији остали, бране житна златишта,
за везање снопља, девојачке косе,
радост им узела крвава ратишта.

Господине команданте, за године злослутне,
под контролом, из куће срамоте,
на Србију, нагрнуле, све силе окрутне,
да угасе славу сунчане лепоте,
против часног, демони, у редове згуснуте.

На знање Вам, славни генерале,
с'непреболом, у хришћанској души,
на страни издаје, политичке але,
помажу крвнику, Српство да руши,
али, с' Вама, шансе им пропале.

Стари и млади, у Србији крајпуташи,
сељаци, радници и виловна младост,
међу њима, знани, официри Ваши...
у Слободи нису дочекали радост,
разорене светиње, гробља, домови, салаши...

Из земље, тужни, на све континенте,
исчупаних корена, са њима стопљени,
неки ступили, у њихове регименте,
за повратак, сви, бродови потопљени,
на њих, генерале, рачунати не смете.

Србин, на Балкану, библијски настрад'о,
од болесног ума, до планског Србоцида,
пре класања, газе жито младо,
православна вера, вечне, ране вида,
команданте, генерале, са небеса надо.

Свети Космет, колевку Душановог царства,
зликовци распели, на Голготе крсту,
уз помоћ лажног, крвавога братства,
предали га Арнауту, злоби, антихристу,
свету везу, с' небом, кидају варварства.

Нема Срба на Кордуну, Банији, Лици...
у приморју, Котарима, Славонији, Барањи...
побили их, протерали, европски злобници,
остао нам, прикљештен, завичај најмањи,
стешњени нам, замагљени, небески видици.

Пропасти нас воде, избледели - жути,
издаји је запад, одредио путоказ,
с' њима неће, нови, стасати регрути,
распамет, земљу, гура у пораз,
а колевку сатиру, дивљи Арнаути.

Отаџбина рекордер, по броју партија,
лажна влада, удворичка, жалосна скупштина,
увукли се олоши, издајничка братија,
нестаје нам, света, хришћанска баштина,
цели Балкан, постао, крвава биртија.

Генерале, команданте, рачунајте на нас,
дубоки су корени, Отаџбини важни,
за свету Слободу, следићемо вас,
на бојном пољу, највише смо снажни,
као преци, Отаџбини, потражити спас.

Господине генерале, свуд крвава ратишта,
за сва годишта, знане и незнане,
небеском промисли, до задњег одредишта,
у борби, против, крвника - Сатане...
часна смрт, води, на небеска боравишта.

Славни команданте, знајте, нисмо сами,
против демона и људске срамоте,
дигли се њихови, часни, одабрани,
за спас Истине, од смрти, грехоте,
искру наде, они, родише у тами.

Против нас Минотаур у проклетом Хагу,
прогурао председнике, генерале, војнике...
политички суд, душу, пред'о врагу,
осуђује жртве,а штити крвнике,
Србин, увек, показује Прометејску снагу.

Свемогућем Богу, деца су најдража,
часни браниоци Слободе, Правде, Истине,
на вечном небу звездана Вам стража,
славом сте досегли небеске висине,
Створитељ света, једини је арбитража.

Испред Вас, Србин, болне душе песник,
срећан, што ми част небо указало,
има нама наде, Слободе сам весник,
Српство није, пред душманом пало,
Ви сте часни, генерале, заслугом небесник.

Командант даје снагу, песниковој нади,
од демона, вековима, огњишта бранимо,
неће нас, никад, уништити јади,
док љубављу, здраво, потомство хранимо,
тако ће, часно, стасати нам млади.

Генерале, одбрамбеног, наметнутог рата,
српској слави, пуна, чашо сласти,
срцем против силе, монструма, џелата,
само звездама, небо даје почасти,
слободарском свету, јабуко од злата.

Бошко Топић