ПЕТ ПРИНЦЕЗА И ПЕТ ПРИНЧЕВА - Емилија Лукић

Пет принцеза и пет принчева



Некад давно живео је један цар који је имао жену. Жена је јако желела да добије децу. Једног дана цар запита царицу зашто је тужна. Царица му је рекла да је одувек желела децу. Није прошло пуно времена од тад и царица роди пет девојчица. Пролази време и године. Девојчице су порасле у образоване принцезе.
Исто тако је постојао и цар чија је жена родила пет принчева. Једног дана цар је желео да уда најстарију ћерку. Зато је приредио бал.



На бал су дошли: витезови, грофови, кнежеви а између осталих и оних пет краљевића. Најстарију је први запросио принц који је имао четири млађа брата. Најстарија кћи се звала Елизабета. Кад ју је краљевић запросио Елизабетин одговор је био „да“. После не тако дуго од венчања Елизабете и Игора Елизабета је добила малог дечака и девојчицу. Тако је краљ приређивао још два бала на којима су се принцезе увек удавале са принчевима, заправо браћом оног првог. Кад је требало да се уда Анастазија , најмлађа а уједно и најлепша, она је на балу све одбила. Отац, цар Андреј, је запитао своју ћерку Анастазију, зашто је одбила оног најмлађег принца који је био најмлађи брат оног првог. Принцеза радо одговори „Тај принц ми је сумњив“. „По чему“ – упита отац. „ Е па то ћу ти рећи са задовољством. Најбогатији је а такви су увек злотвори. А ја волим другог.“ „А кога волиш?“- упита је отац. Принцеза одговори да воли Алберта. „Али ти знаш да закон гласи: -принцеза се мора удати за принца- а Алберт је сељак“, рече краљ и љутито оде из одаје.
Принц за кога је требало да се уда је био увређен више него икад. Био све љући и љући да је на крају желео освету. Смислио је како ће да отме Анастазију. Па је једне зимске ноћи отео Анастазију. Кад се она пробудила, разочарала се јер се налазила у непознатом замку. Чим је установила да је отета у собу уђу два чувара и без изговора ухвате за руке Анастазију и одведоше је пред свог господара, злог принца. Чим га је Анастазија угледала била је сигурна да ју је он отео, јер такве ствари може само он да смисли. А онда је почела говорити:
- Знала сам покварени, злочести принче....
- Не вреди ти прича принцезо - рече принц и нареди слугама да је одведу у тамницу.



Није прошло ни недељу дана кад неко приђе прозору тамнице и рече:
- Брзо, немамо времена, пожури да изађеш.
Анастазија одговори:
- А ко сте Ви, и како да изађем из ове мрачне тамнице?
Незнанац одговори:
- Рећи ћу Вам кад изађете, ево откључавам врата.
Чим су одмакли од замка незнанац скине капу и принцеза виде да је то Алберт. Анастазија је била пресрећна кад га је угледала. Заједно су се упутили њеном оцу. Кад их је угледао, краљ је био веома срећан и дозволио је да се венчају, кајући се што је тражио од ћерке да се уда за злог принца.



После венчања су срећно живели дуго, дуго, а злочести принц је завршио у затвору.

КРАЈ

Емилија Лукић
О.Ш. «Вук Караџић» II2
Зрењанин