СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ - Будимир-Будо Вучинић

СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ
Будимир-Будо Вучинић



ISBN 978-86-86863-27-0

ЗАВИЧАЈНА РЕГИЈА
Стари (Ибарски) Колашин - аутор Будо Вучинић

Када се господин Будо Вучинић латио пера, није ни слутио да ће се овим делом и те како одужити својим Колашинцима. А ти поносни Колашинци заслужили су да се о њима овако пише.
Која и каква намера је била да пише о Колашину то се види из Посвете на кога се иста односи.
Тема која се обрађује је Регија Стари (Ибарски) Колашин кроз векове. Регија захвата површину од 342 квадратна километра. На овом простору лоцирана су 64 села и засеока у којима су житељи Срби, а у једном селу Чабар житељи су Шиптари.
Стари Колашин на основу доступних извора први пут се помиње у 12. веку.
Аутор је тему подвргао хронолошком следу.
Дасе закључити да о Колашину и Колашинцима има премало записа у односу на значај Колашина и заслуга Колашинаца.
Аутор нам у рукопису презентира неколико археолошких локалитета, затим један број историјских, верских и културних знаменитости што све поткрепљује фотосима.
У тексту спомиње историјску личност патријарха Арсенија Чарнојевића са којим је један Колашинац имао говорни дуел због Сеобе Срба те 1690. године. А тај Колашинац је кнез Лука. Поред њега истиче и неколико познатијих личности Колашинаца што има посебно значење због потомака. Посебно истиче обичаје Колашинаца, с освртом на верске обреде, од значаја за очување православља и српске традиције. Истиче значај и улогу кумства, посестримства и побратимства у прошлим вековима, што све губи у значају у овом савременом животу и раду. Упркос новинама успело се да се одрже обичаји, културно наслеђе и традиција што је условило да се одржи јединство овог региона и хомогеност становништва.
Колашинци, каже аутор, увек су орни за шалу. Оно што их краси јесте да се у добру не помаме, а у злу не понизе. Из текста се да закључити да су Колашинци врло толерантни, сложни, међусобно се уважавају. Много држе до пријатељских и рођачких веза. Колашинци се одликују пунокрвношћу и здравим организмом, а уз здравље иде и лепота. Ово су моја запажања као рецензента ове књиге. Ова сазнања стекао сам делом из литературе а делом из личних контаката, па настављам, како мушкарци тако и жене красног су лица са лепим теном и складног су стаса. Колашинке су лепог стаса, врло су окретне и веселе су природе, одликују се преданошћу и вредноћом. Колашинци имају смисао за правду. Ваљда због дугог трпљења неправде која их је посебно погађала после Другог светског рата и 1969. и 1970. године које су обележене побуном Колашинаца, који су погођени неправдом одузимањем имовине и расељавањем. Чињеница је да из њих зрачи искреност, хуманост, отвореност, верност и безазленост, а посебно храброст. Међу њима поремећени односи решавају се без суда и суђења кроз дијалог и групни разговор.
Колашинци су вредни људи, гостољубиви, помало тајанствени, али поносити и одлучни.
Колашинци су претрпели велика зла у ратовима а највише од Шиптара - качака и балиста. И у тим тешким данима остали поносни и храбри, и били брана свом народу, вери и традицији.
Са посебним пијететом аутор пише о својим Колашинцима, а о њима има и шта да се пише. Побуну Колашинаца аутор је верно описао. Ова побуна је једина побуна у тадашњој Југославији у којој је владао партијско-тоталитарни режим. Колашинци су показали храброст бранећи свој иметак. Побуна је на један перфидан начин заташкана, не да Колашинци не би одговарали, већ да би руководеће структуре сачувале своје положаје и избегли све последице. Многи су се питали одкуда Колашинцима смелост да се у једној социјалистичкој земљи побуне.
Аутор је посветио пажњу Погрому Срба од стране Шиптара марта 2004. године износећи њихове злочине и рушење српских светиња. Тако нешто могу да раде само вандали.
Аутор је приложио неколико фотоса који су адекватни тексту. Његов стил писања је пријемчив свим узрастима и нивоима образовања. неки делови текста могу се користити у завичајној настави. Свака породица у Старом Колашину треба да има ову књигу јер је она историја тога краја која говори о прецима, савременицима, а будућем потомству може послужити за даља истраживања и писања о Старом Колашину.
Књига Господина Вучетића је допринос српској историографији и културној ризници.

септембар, 2009. Мр Павле Џелетовић Иванов.
Београд



РЕЦЕНЗИЈА
О публикацији „СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ“
аутора Будимира Вучинића

О Старом Колашину, у новије време, појавило се више публикација, са различитим непонављаним садржајима, па свака од њих представља обогаћивање историографске грађе о том простору, догађајима на њему, главним актерима и становништву које га је насељавало.
Рукопис „СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ“ аутора Будимира Вучинића, представља једну, у низу, сличних публикација, увек са новим садржајем. Будућа књига: „СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ“ представљаће видан допринос осветљавању историјских дешавања на том простору у дужем временском периоду. Она не претендује на коначност судова о збивањима у тако дугом периоду који текст обухвата.
Велики број публикација о Старом Колашину, међу које спада и ова, најновија, аутора Будимира Вучинића, међусобно се употпуњавају, осветљавају колашинску прошлост из нових углова, допуњавајући је новим сазнањима, оцртавајући ликове актера на различите начине. У том смислу, публикација „СТАРИ КОЛАШИН КРОЗ ВЕКОВЕ“ представља значајан допринос богаћењу историографске грађе о Колашину.
Сва досадашња историографска грађа Колашина, говори о бурној прошлости овог краја, о жилавости његовог становништва, које се одуприрало разним претендентима на ово подручје. О томе сведочи и академик Димитрије Богдановић, у „КЊИЗИ О КОСОВУ,, када каже:
„... Сви покушаји Албанаца из Метохијског Подгора, да се прошире на север, према Новом Пазару, ломили су се о Колашински отпор, нарочито становника села Брњаке (Колашинци, ВЈ) за последњих сто година, били бедем према Албанском надирању из Метохије...,,
Колашинци су пружали несаломљиви отпор настојању Косовско-метохијских Албанаца и исламизованог становништва шире околине Новог Пазара, да се територијално споје, управо преко територије Старог Колашина. Тиме би створили јединствен исламизовани простор, од Метохије до Пештерске висоравни, обухватајући и централни део области Старе Рашке.
Аутор указује на покушај спајања Метохијских Албанаца са Новопазарским Муслиманима и током Другог светског рата. Први пут се то десило у јесен 1941. године, када су попаљена Српска села са простора Колашина и Рогозне. Становништво се преселило на простор Доњег Ибра, према Рашкој, али су, напуштање прадедовских огњишта схватили као привремено, па, како аутор каже, већ у пролеће 1942. године почиње поступно враћање на згаришта.
Но, исламски фанатизам их није оставио на миру. Опет су, почетком 1944. године Метохијски Албанци и Новопазарски муслимани ставили на искушење Колашински патриотизам. Велики број обновљених Колашинских кућа поново је спаљен, имовина опљачкана, велики број Колашинских Срба је убијен. Али, сан о спајању две исламизоване територије - Метохије и Новопазарске околине није остварен.
На својствима Колашинаца, да се супротстављају свим насртајима, па и онда када је одбрана била безизгледна, настао је четнички покрет у Колашину, идеолошки необојен, али чврсто опредељен да свој крај одбрани од Арнаута, како су Албанце називали током Другог светског рата. Аутор је део простора публикације посветио овом покрету, исправно констатујући да Колашински четници нису ометали друге војне формације (партизане) који су се борили против окупатора. Напротив, када им се пружила прилика и они су садејствовали у борбама против окупатора, да би касније, највећи део тих четника ступио у редове партизанских бригада.
Поникао са тих простора, живећи са њима, аутор се поистоветио са својим сународницима, осећао невоље које су они преживљавали. Њега боли неправда, које су по њему, намерно чињене, како би се разређивало српско становништво Колашина. Ту у првом реду мисли на расељавање дела Колашинаца, због подизања бране на Ибру, ради остваривања система „Ибар-Лепенац“.
Посебан део публикације, аутор је посветио приказивању традиција, обичаја, веровањима кроз векове. Он указује на обичаје, као једино правно средство, за регулисање друштвеног живота и међусобних односа људи на том простору. Није пропустио да, доста темељно, обради историјску прошлост и функцију цркава и манастира, користећи компетентне изворе, које будући истраживачи могу допуњавати, али не и порицати.
Крај рукописа посвећује догађањима изван простора означеног насловом, али се додирује са њим. Није могао да одоли виђењима свакодневног страдања српског живља на просторима који се додирују са његовим завичајем и шире, па је и о томе морао да проговори писаном речи. Читалац ће, надамо се, разумети ауторово освртање на те догађаје, како би страдање Српског народа у том периоду, било сачувано од заборава и као порука нараштајима.

Војислав Јевтимијевић


САДРЖАЈ

Уместо предговора 7
Стари Колашин кроз векове 9
Стари Колашин и средњи век 13
Тврђава Клопотник 19
Села, обичаји, традиција 21
Кумства, побратимства и посестримства 26
Славе и заветине 28
Обичајно права и задругарство 30
Манастир Свети Архангели - Црна Ријека 33
Манастир Ваведење Господње - Дубоки Поток 37
Генеза назива „КОЛАШИН“ 44
Политичка злоупотреба двојезичности 50
Пад Колашина под турску власт 53
Порекло презимена „Караџић“ 61
Говор у Старом Колашину 64
Унутрашње уређење у 18. веку 67
Оберкнез Вукајло Божовић 73
Сеобе Срба и Стари Колашин 77
Клетва попа Радивоја 81
Азем Бејта самозвани „дренички цар“ 84
Колашинска буна 90
Напади комита на Колашин 99
Прва обнова Колашина 104
Судбина Колашина после капитулације Југославије 106
Подела Колашина на интересне зоне 110
Страдања Колашина од вулентара 115
Страдања Колашина у Другом светском рату 118
Прве борбене јединице за одбрану Колашина 128
Друга паљевина Колашина 139
5. април 1944. године - још једна сеоба 146
Злочинци и патриоте 152
Демографија Колашина 160
Послератна улагања у Колашин 165
Мега пројекат „Ибар - Лепенац“ 167
Први послератни протести у Колашину 171
Експропријација 184
Колашин у мартовским догађајима 194
Колашин још једном стратиште 200
Стари Колашин данас 220
Потопљена сећања 231
Завичајна регија - мр Павле Џелетовић Иванов 245
Рецензија - Војислав Јевтимијевић 247
Литература 250
Белешка о аутору 252
Садржај 254