ТОПЛОМЕР - Златомир Боровница

ТОПЛОМЕР

Две године по завршетку другог светског рата, у једном сремском селу догодила се прва свадба. Пред сеоским месним одбором, где се одржавало венчање, скупило се цело село да уз добру ракију, дудовачу и сремско вино, поделе радост са домаћином који је женио сина. По обављеном венчању, сви одоше младожењиној кући и испунише пространо двориште, где су уз јело, пиће и неизбежне тамбураше провели цео септембарски дан до дубоко у ноћ.

У поноћ, по старом обичају, младенци пођоше на починак у за њих унапред припремљену собу- на прву брачну ноћ. Приметивши о чему се ради, младожењин деда се смешкао, краичком ока пратећи младенце како одлазе у кућу. Чим они нестадоше иза кућних врата, деда лагано устаде са клупе на којој је седео и неопажено изиђе из шатора .Ушао је у кућу, пришао собним вратима и стрпљиво чекао да се лампа код младенаца у соби угаси, па приђе вратима. Пошто је због старости слабије чуо, прислони ухо на кључаоницу, да му не дај боже, нешто важно не промакне.

После извесног времена чуо је разнежен глас свога унука како рече својој
изабраници:
„Не бој се, душо, желим само да ти измерим температуру.“
Чувши то, деда љутито поскочи и гласно викну:
„Види магарца! Данас је довео у кућу и већ јој мери температуру, а ја недељу дана кашљем и кијам, а он магарац ни не спомиње да има топломер! Срамота!“