ОДИСЕЈ КВАРТА - Дарко Хабазин Дакс

Одисеј кварта
Дарко Хабазин Дакс
ISBN 978-86-86863-06-5



О ЗБИРЦИ ПЕСАМА
ГОСПОДИНА ДАРКА ХАБАЗИНА
"ОДИСЕЈ КВАРТА"

Да ли случајно или сасвим намерно ова збирка почиње стиховима "Клепало нас старо зове". Свесни чињенице да су клепалом (симандром, билом), позивали на божију службу, у оно време "под Турцима" када су звона замукла по забрани султана, можда ћемо и ове стихове схватити као звоњаву у време свакојаких забрана и притисака на род наш. Можда нас аутор и позива да схватимо озбиљност времена у ком живимо, да се вратимо коренима и сопству, да одржимо Завет којим је и насловљена прва песма у књизи. Поред ћутње звона, аутор ћути (осећа) да су нам замукла села и колевке, и у вери, која кроз љубав дела, ослоњени на традицију, налази начин да то исправимо. Овај духовни циклус, такође изузетно успешно, наставља песмама које прожима истина нашег трајања: "било нас је за јуче, има нас за данас, биће нас и за сутра", али, наговештава и колико нас је све то коштало: "Казујемо овима / којима је жао / биће нас и има / још помало, још помало..." Следећом песмом, о заборављеној недељи у "црвеном периоду" наводи и један од разлога тако високе цене коју смо као народ платили. Зато смо и ходили "ружичњацима трновим", "потрошеног времена / од Господа удаљени". Све нас је то бацило на вртешку живота, на круг и утабану стазу, где полако али сигурно, идући из грешке у грешку "корацима / пужа / доскочисмо / до / бездана..." И док онемоћалим кораком, свесни регула која нас окружују крећемо пут глуве собе ка сутрадан, аутор опет пред нас поставља, овај пут шекспировско питање: "Бездани - о ругања зашто / ретко зовете се женом?" Да ли је немир душе или бол срца можда љубав? Колико је бездана и врхова у једној жени. Колики су понори у које се може падати, и висине до којих се може уздићи, због вољене особе. Где је ту љубав, да ли у падовима, или у лету? Или је и пад нека врста лета? "Слабости, име ти је жена!" - даје нам Шекспир одговор на сва питања. Стихованим завеслајима кроз немирне воде живота, аутор који је окружен својим светионицима, води читаоце - путнике у раскораку - ка угодном догађају, прецизно користећи визуелне симболе и динамизам слике. Немоћ - да се као појединци и мали народи, супротставимо надолазећем таласу глобализма (који нам полако али сигурно прети), и која нас све притиска и боли, јер не видимо начин да се боримо против тога - код овог аутора не постоји: "Западни попуштају корени / доста је било / од сада циганим"... У моменту када помислите да се море смирило, и да ћете уживати у бонаци, аутор заљуља чамац, не дајући вам ни тренутак предаха на путовању кроз стихове: "Просута киша / мој осмех - уми / Сводом наткривен / одбегао Медвед / Доколице мирим / Будилник звони / разум зори / Побегох у дан" (Проглед).

Следеће етапа путовања, насловљена ИЗ ЋОШКА, и даље нас води лавиринтима људске душе. И док нас у УПОРИ-ма песник усмерава да одгонетнемо лепоту, значај и важност прошлости и наслеђа - фолклора, да сачувамо душу своју, овде нас очекују вечите есхатолошке недоумице, самоспознаја сујете као предивне победе човека над човеком, и оно што песника чини песником - РЕЧ: "Лелујаво / заиграше слова / Реч просута / до обале стиже и / куле Сибињанин Јанка / Апостроф / још умањује / Хватана за корен / морала је / до тачке".

Постоји веровање да је, у време Одисеја, присуство жене на броду била најава несреће. Из тог разлога их није било на бродовима. Међутим, лебделе су жене палубама, мислима морнара, дозивале из дубина мора, мамиле песмом, господариле сновима. Тако је и данас, тако је и у поглављу насловљеном ЕРОС У ПОСЕТИ. Саткане од надања, ишчекивања и стрепњи, господаре заумне, ногама дугим и бедрима лудим, путене и нежне, краљице срца и бордела, очима песника доведене ДО САВРШЕНСТВА: "Недодирљива краљица ноћи / трбушнога плеса, / Будимпештанских бордела / Језерске очи имаш и / кожу пустињскога песка / бедра чвршћа од археолошких Венера / Путена - о часна жено / само реткима открила си тајну / рођена да си - нема".

У ОДБЉЕСЦИМА НА ВОДИ упознаћете (а неки од вас и препознати) личности којима је господин Дарко Хабазин посветио песме. Из овог или оног разлога, њихови ликови трепере са површине воде којом плови аутор. Мислим да су то и заслужили.

У време транзиција, глобализација и "белих стихова" који нас у црно завише, песме господина Дарка Хабазина дођу као мелем на рану. И као доказ да се Одисејева упорност и храброст исплати. За разлику од њега, који лута ка свом коначном одредишту, Дарко сигурно корача, сваком новом књигом, од "Хипокреновог врела" ка срцу читаоца. Пожелимо му, као и "Одисеју кварта", пуно среће и успеха на том путу...

И добро море!

У Београду,
12.08.2008.

Веселин Џелетовић Павлов


Књигу можете наручити и на телефон: 011/2549069 и 064/1967813