БЕОГРАД ИЗ ДИМЕНЗИЈЕ X - Неда Ковачевић

БЕОГРАД ИЗ ДИМЕНЗИЈЕ X
Неда Ковачевић



ISBN 978-86-86863-48-5

Над рукописом "Београд из димензије ИКС" аутора Неде Ковачевић

Радња урбаног романа "Београд из димензије ИКС", аутора Неде Ковачевић, почиње и завршава се сновима главног јунака Џефа Спенсера. На додиру и размеђи двају паралелних светова, овог реалног и оног закованог у успоменама, оба омеђена и обележена Београдом, стоји дилема одабира љубави између две жене које је волео на различите начине. Свеприсутна љубав према граду у коме живе, привремено или стално, спаја све јунаке овог дела и временом чини да постану једно - Београђани. Конгломерат нација, из којих исти потичу, један град спаја у богатство разноликости и различитости, култура и образовања, чинећи самог себе лепшим и већим. Аутор романа, и сама Београђанин у правом смислу те речи, госпођа Неда Ковачевић, кроз призму једне породице, на изванредан и надасве објективан начин, сагледава и преноси читаоцу слику и дух једног града, који има способност да привуче и задржи сваког намерника који га посети. И да захваљујући својој топлини, оптимизму и љубави претраје све недаће које су га притискале. У то ће нас најбоље уверити речи једног од јунака овог романа:
... "Дошао сам у Београд с апсолвентском екскурзијом, и - остао заувијек. А, жвакао ме, жвакао дуго, и најзад прогутао. А да ли ме је и сварио, то ипак ни до данас не знам. Али ме трпи. Зна да је старији од свих нас. И трајнији. Ушла је у ме његова повијест, неосјетно. Знам му све мане и врлине. И он мени. Све закутке опаке и драге."...
Можда је и мотив овог романа управо та љубав према граду, за који можемо рећи да је и један од главних јунака, јер су све личности овог реалистичног текста управо њему и подређене. Чак и кад нису присутне у метрополи говоре о њој: ... "Мада, туђина је стање духа и свести, а не ствар места боравка. Ипак, иако ми је сваки долазак драг, признајем, Београд је дражи из далека. Ваљда као што је све драже из далека. Док сам био тамо, нисам га много примећивао. Тек сад видим колико је био, и јесте део мене. Кад улазим, с новобеоградске стране, ка старом делу града, неумитно, зазуји нека необјашњива кошница у трбуху. А ипак, то је само - део. Други делови мене не носе то осећање."... Користећи е-маилове, као врсту лајтмотива, аутор сагледава ову љубав и са стране - из Рима, Њујорка...
Само површни читалац може пренебрегнути чињеницу да је овај роман, иако писан у мушком роду, писала жена. Обиље нежности, разумевања, мудрости у љубавном троуглу, степену толеранције, реакцији на људе и догађаје, осећаји и опрости - откривају, "без да то и жели", да је аутор припадница лепшег и разумнијег пола.
Овај рукопис је и својеврсни ламент над Београдом кога више нема и његовим деловима који прете да то и постану. Зато се и јунаци овог дела, здружени и непоколебљиви у својој намери да га сачувају, боре за његове платане, кафане, шине, улице, старе фасаде... За све оно што је било и још траје у успоменама. И што ће трајати. Управо те мале ствари, које живот чине, зближавају људе у овом времену отуђености. Зато су се у борбу за очување платана у Булевару укључили сви: Дуња, Франо и Ангелина Мартинели, Џеф и Матеј, Ванда Палавичини... Грађанска одговорност насупрот бахатости власти која не разуме да није посекла само платане већ и сећања, успомене, видокруг, осећај припадности... Уместо сече 500 платана могао је бити зановљен сваки пети, па следеће године опет, и сваке наново. И Булевар би остао исти. Можда и највећу истину казује аутор - због великих тема заборављамо мале, које можда и сами можемо решити:

... "Да, увек то: прво да решимо ствари од највише државне важности, Космет, и Свеколико српско Уједињење, а да ли негде, по мученој нам Србији, постоји или не постоји водовод, кога је брига. Не умеју решити такве трице као што је увођење канализације, асфалтирање, градски превоз, па народу бацају коску о националним и државним интересима. А на крају, не реше ни једно ни друго.
Увођење канализације, успостављање хигијене, реда, рада и дисциплине је далеко важнији српски (или било чији) национални интерес него декларативно бусање у патриотске груди, и жвака о успостављању некакве државности или националног идентитета.
Дела, не речи. Рекоше, неки још давно, давно."...

Читајући овај рукопис сетио сам се чувеног питања Константина Философа, биографа деспота Стефана Лазаревића: "...И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота (Београда)!". Можда не можемо одговорити у потпуности, али, за део описа његове лепоте, изгледа и љубави људи према њему, уистину можемо рећи - Неда Ковачевић!

Веселин Џелетовић

http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/index.php?c=49&p=192