РЕЛИ СА ПОРОДИЧНИМ УСУДОМ -Светлана Цеца Полак

РЕЛИ СА ПОРОДИЧНИМ УСУДОМ
Светлана Цеца Полак



ISBN 978-86-86863-47-8

Уместо рецензије:
-Осврт на роман који буди живот-

Светлана Полак, аутор романа –РЕЛИ СА УСУДОМ- са усудом- нуди Београду и даље, проблематику у којој се многи могу наћи, препознати, схватити, једном речју оплеменити. Јунакиња романа која уводи читаоца у свој живот и открива само оно што жели, дајући му простор да наслућује, претпоставља и назире кружећи заједно са њом око осе њене личности и делања, зарањајући у отворене Пандорине кутије, суочавајући се са протоцима мисаоних целина, исповедања и откровења укуса „УСУДА“ који је уводи у дубоки вир трагања за животним истинама.
Отварајући врата паклене немоћи, осветљава своје слабости чинећи лепим своје постојање у самоисцељењу -свог срца умом разапетим између две стране личности које открива док дегустира „блискост са успокојељем“-
Срце јесте бит у именованом роману, срце које чини покрете напред у сваком садашњем тренутку, при том допуштајући телу да се копрца у „чаури породичног проклетства“, да гмиже кроз болне, грчевите животне околности, да се провлачи кроз емотивна минирања и експлозивна самоуништења која на крају у самом одјеку на корак до смрти решавају Хамлетовску дилему „бити ил' не бити“.
Бит срца јесте бит живота, његов смисао који се открива кроз психолошке одјеке процеса који јесу сложени али презентовани на једноставан начин, лако прихватљив, упијајући у когнитивном контексту, при том не заузимајући емотивне пределе људског бића и то баш оних који испод коже изгледају неприхватљиво и невероватно.
Само сазнање о умирању које је неминовно, са којим се главна јунакиња надмудрује и игра, кроз роман, охрабрује. Немоћ условљена здравим нагоном за животом, жељом да се живи, да се спозна не само свет у себи, већ и око себе, да се дарови времена примају достојанствено и да се дарују особама које не дозвољавају да у њеном срцу потраје пустош. То су њено троје деце које и поред периода одвојености и застоја у узајамној емотивној размени ореолски у тренуцима сломљеног и потчињеног ега ослобађају супер его јунакиње која постаје мудар играч који препознаје нове шансе, срећне околности и вере која делује латентно, окрећући правац потраге за самом собом. Пријатељи, познаници, љубавници које среће на свом шахофском постољу судбинског клинча, психијатар који на изглед одлично ради свој посао, посматрајући је како самостално прави нове изборе и одабира правце који воде ка ведрини и проветравању оног људског зла у човеку. Дакле, сви ти људи нису само знакови поред пута, већ „црвена светла“ пред којима она застаје да се замисли. Процес мишљења, самоспознаја, анализа, сигурност, страх јесу благодети које она калеми на своје руке којима обликује исцељење самртног војевања и побеђује „породични усуд или усуд као такав“ који у сенци њеног крста замире пред љубављу.
Роман који буди живот.
Роман који не обећава већ испуњава обећања.
Роман који сјај оштрица несећа претвара у одразе искричавих срећа.
Светлана Полак је у својству аутора несумњиво обогатила дух читалачке публике и својим талентом понудила истину. А истина ма каква била, јесте неуништива, док је на нама да је прихватимо, да се са њом ородимо и да је живимо.
Да „породичне усуде“ уколико их препознамо на „релију“ који започињемо својим рођењем а да тога нисмо свесни, исцељењем срца умањимо и одбацимо као „постељицу“, ослобађајући своје заробљене лепоте које у виду пупољака сакривају своје медикаментозне мирисе, чекајући да их стрпљењем удахнемо онда када успемо да држимо чврсто живот у рукама.

Како ауторка сама каже:
„по некад се не могу одабрати речи до оних које сви говоре. Али њихову сврсисходност бар нико не може оспорити“.

Оливера-Оља Петровић

http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/index.php?c=49&p=182