ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ ВЛАЈА -мр Павле Џелетовић Иванов

ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ ВЛАЈА -мр Павле Џелетовић Иванов
Формат Б5, тврд повез, луксузна опрема, 290 страна, фотографије + колор додатак, показна трака...
ISBN 978-86-86863-31-7





УМЕСТО УВОДА
Живимо у првој деценији Трећег миленијума када научно-технолошки прогрес фасцинира многим открићима која нису баш сва корисна, поготову она која се употребљавају у ратне сврхе. Ово човека приморава да све више мисли и размишља чему води неминовни прогрес и какав је положај човека у њему. У том размишљању човекове мисли оду неколико векова уназад па он сам себи поима свој род, како би сазнао одакле је тај род и ко је он у њему. Без овог сазнања човек нема свог корена. Зато је веза времена и поколења нераскидива. Познато је да сви ми од наших предака имамо богато духовно наслеђе, повезано са именом предака. А наши преци су нам оставили многе вредности, па и њихове гене. „Зато живот умрлих мора бити у памћењу живих.“
Данас је све већи број људи који су заинтересовани за своје порекло. Из тог разлога се практикује да се пишу родослови братстава као и породичне монографије. Мали је број људи данас које не занимају сопствени корени. Већи број је оних којима су познате само полуистине, или потпуно нетачне информације о прошлости њихове породице.
Генеологија или родослови, како гласи наша српска реч, дисциплина је која проучава порекло, развој и гранање породица и племена. Из родослава наши историчари могу добити важне податке из којих се могу дубље проучавати политичка историја, друштвени и имовински односи.
Данас су биографије врло читане и све их је више на тржишту. Једна од најутицајнијих жена Париза, Одил Жакоб, иначе ћерка познатог Нобеловца Франсоа Жакоба учествовала је на 53. међународном сајму књига у Београду и на њеном штанду је било доста наслова из хуманистичке литературе као и више занимљивих биографија.
У једном разговору госпођа Весна Поповић (рођена Стефановић) по вокацији дипломирани правник поменула је свог покојног оца Властимира Влаја Стефановића који је пензионисан као пуковник Војне безбедности. Из овог разговора уследио је договор, с обзиром да сам до тада објавио 16 књига са разним тематикама, да напишем породичну монографију Стефановића у којој ће бити садржана и Влајова биографија. Писање ове књиге сам врло радо прихватио када сам сазнао да је Влајо као официр ЈНА радио у Безбедности и да је у два наврата био начелник безбедности у корпусу у Приштини. Од мојих објављених 16 књига седам су са тематиком са простора Косова и Метохије, које је аутономна покрајина у Републици Србији.
Војне заслуге пуковника Влаја су огромне и за њих је добио неколико високих војних одликовања.
Госпођа Весна, Влајова ћерка осећала је жарку потребу да поред подигнутог му велелепног споменика, остану и писани трагови о животу и раду њеног оца. Весна у овом подухвату има јаку подршку од мајке Регине, свог супруга Милана, од уже и шире породице Стефановић, тако и од породица које су у крвном или духовном сродству са Стефановићима.
Ова књига је постхумна награда Влају за његов животни пут и рад, за његову хуманост и етичке врлине које су га као човека красиле.

Аутор


Мишљење о рукопису „Властимир Стефановић Влаја“
мр Павла Џелетовића Иванова

Монографија "Властимир Стефановић Влаја“, аутора мр Павла Џелетовића Иванова, доноси прегршт података о једној универзалној личности, протканих поетским сећањима његових најближих, анегдотама и згодама у којима је учествовао казиваних од стране његових пријатеља, изводима из службених дневника и бележака... Из свега наведеног види се да је књига веома дуго и студиозно припремана, уочава ауторов труд да проникне у тежак и необичан, али у много чему поучан, животни пут Властимира Стефановића. Обиље фотографија и искрене исповести о Влаји, говоре колико је био омиљен међу колегама, пријатељима и родбином. Како би Влајину личност приближио читаоцу аутор је изванредно изложио фактографију, поштујући хронолошки след догађаја, задржавајући се на личностима који су имале утицаја на његов живот. На моменте ова монографија прераста у причу о целом братству Стефановића, ослањајући се на традиционалне српске вредности и повезујући свих пет делова књиге у једну складну целину, омеђену просторима на којима је Влаја живео и радио. Аутор књиге, маниром старог зналца и историографа који зна да употреби научни апарат, неприметно уводи читаоца у значајне догађаје који су се догодили на просторима на којима је Влаја живео или радио. Такође, даје и описе политичких (не)прилика тадашњег времена, ситуацију на Косову и Метохији, што је можда најважније виђену очима једног искусног контраобавештајца као што је Влаја. Мишљења сам да ће ова књига обогатити српску историографију и дати подстрека многим ауторима да ураде монографију свог братства. Рад на таквим пројектима зближава братственике и окупља ширу породицу. То нам је потребно у овом времену, зар не?

Веселин Џелетовић