НЕ ОКРЕЋИ СЕ, СИНЕ...! - Ружица Ракочевић Балшић

НЕ ОКРЕЋИ СЕ, СИНЕ......!

Драги Милоше са ТВ-а,
одавно и много често сам желела да вам напишем ово писмо, али ето, нисам, измедју осталог и због тога што сам се питала како ћете га прихватити. Видела сам да вам пуно пишу и да су то симпатије и лепи коментари упућени вама и начину вашег рада. Придружујем се и њима.
Али ја имам посебан и необичан разлог зашто гледам јутарњи програм са вама.
Гледам вас са посебном емоцијом. Са вашим ликом у емисији мени јутро доноси радост јер ја са новим даном могу да гледам и свог СИНА који много личи на вас. Због познате ситуације у земљи, мој син је морао са 22 године, сам, да подје “трбухом за крухом” и оде много далеко да би зарадио за храну и рачуне, за “нормалан” живот, и ако успе, и за школовање које је економски насилно прекунуто, и да би тако условно спашен, могао да помаже и спашава и нас који смо остали овде…
Много тежак задатак за једну младост!
Док сам ја, као млада, од студентског кредита издвајал за књиге, а тиме мислила и за успех и срећу у зивоту, нисам ни слутила да је узалудна сва моја љубав и енергија коју сам давала и улагала у живот и своје синове, и да ћу морати са чемером да гледам како ми се сада, деца у грчу боре само да преживе, И само за голи живот и само за егзистенцију!!
Душа страшно боли када оба сина морате да спремате и шаљете у далеки свет да траже “кору хлеба” јер је овде нема.
. Нисам против одласка деце од родитеља, нити одласка у бели свет, напротив, али је све то још много теже када имате свест о томе да то морате да урадите као једини начин и као спас да деца преживе. Болно сам љута и на живот у Србији, и на државу, и на лажни патриотизам и на све оне који ми “терају децу од куће” !
Ви сте Милоше, млади па можда и не знате за партизански филм који сам гледала као школарка, и кога се присилно ипак често сетим, а зове се “НЕ ОКРЕЦИ СЕ, СИНЕ!”…
Плакала сам и тада и сада.
Али, исто тако је страшно тешко и болно гледати другог сина како се овде мучи и мучи своју младост И поред образовања, одлицног знања страног језика , енциклопедијске информисаности И компјутерске усаврсености, И поред тога сто је служеци војску у Гарди, одужио дуг И држави И свом народу И оним политичарима који му ускраћују И живот, И младостИ док седи у својој собици јер осим опет нашег, обавезног плаћања дугова И рачуна држави И власти, не претиче новца низашта друго, па ни за излазак или провод са друством.
И пошто се због визног режима морао вратити из иностранства, сада опет своје младалацке дане проводи у својој собици и чекајуци стрепи да ли це бити изабран медју стотине других младих који чекају у ред да добију “шансу за живот”.
И да ми и он, поново оде!?
А мајку боли и да оде и да овде, овако, остане.!
Боже, “Земља тврда, а небо високо…!
… Нисам себична мајка, и трпела бих ја мајчински бол и патњу што су деца тако далеко, али да су они тамо бар безбедни и бар мало збринути. И лакше би ми било да тамо нису отишли присилно, због “бити или не бити”, да тамо нису жигосани као Срби, а примећени као квалитетни и чудно паметни Српчићи, али су ипак градјани и радници 13-ог реда …
Мој младји син је остао ван земље, али ми је много тешко што је далеко, што је тамо без своје породице и што не могу да гледам одрастање свог сина.
Можда И много очекујем од гитаре на његовом узглављу са којом и заспи и која га ту ћутеци чека, да се он пробуди и онако сањив пребира по њој И да тако бар она успе да му замени све нас, да му буде и снага и ослонац.
У мислима и сецању сам стала са његовим изгледом и навикама у време када је отишао.
Зато сада гледам Вас!
Немојте ми замерити, али топлим мајчинским погледом пратим сваки ваш покрет и гест, ваш израз и осмех, слушам како сте касно легли, и слушам вас да се нисте наспавали, јер сте младалацки до касно остали, а морали рано да устанете, као мој син. Смешкам се док у мислима замишљан његов ш еретски осмех на моје “Љуби га мајка!”, што је сав мој прекор и казна на то сто ми “дете доцкан заноћило”.
Гледам шта сте обукли и мислим да би и он волео исту такву боју кошуље, да је овде?! Чак су вам хумор и фазони слични или исти. Па и тај дечачко-џентлменски однос према дамама у ваш ој емисији. Прија за душу, видети лепо васпитану младост.
Док пијем јутарњу кафу, гледам вас да ме “мине жеља “ за сином. Са осмехом вам шаљем благе и топле мајчинске поздраве и жељу да будете срећни, да Бог чува и Вас и мог сина, који је тамо далеко, без свих нас!
И нек` Бог цува сву нашу децу!
Мој син се зове Владимир, и прич ала сам му о вама. Насмејао се када сам му ово рекла, и реце: “Е, благо Милошу, али не знам да ли би он био на мом месту?”.
Због природе посла он путује по различитим регијама Кине, у Хонг Конгу, Тајланду, Кореји… Гледа вас и он када може, и врло често се деси да он позове баш док ја гледам вашу емисију, па на његово питање: “Мама, ш та радиш?”, ја кроз смех И сузе кажем како управо тада гледам Милоша због њега.
У нашој ужој и широј породици ви сте веома омиљен лик, делујете топло, породично и покровитељски, као наш Владица. А мала деца из фамилије вас зову “онај чика са тв-а што личи на нашег Владицу”! И поносни су на то, а вама хвала на том задовољству.
Хвала вам за све то!
Нисам више могла да цћутим о овом писму које у мислима одавно пишем вама, а нисам ни синовима рекла да ћу да вам пошаљем, јер би рекли “Дај, мама, не смарај човека”. Али ја сам и желела и од силне жеље и морала!
Надам се да вас нисам много оптеретила својим емоцијама, јер то данас, чујем није у моди. Кажу, није ИН!
Тражи се од мене да мајчинске осећаје “цоолирам”! Али, контролисане емоције нису исто што и њихов недостатак и немање истих.
Пош тујем вас, и ценим ваш рад, као особу која зна и вреднује породич не односе, ред и традицију јер, помно сам вас гледала и слушала, и видела шта из куће носите. Зато се надам да ћете разумети писмо мајке и да нећете замерити на искрености.
Као што видите, поред многих младих и лепих девојака које вас чезљиво гледају, ех, а можда би И мог Владицу да је овде,
па И поред младих момака чији сте узор и идол, имате и многе мајке које са великом љубављу и симпатијом, са уживањем гледају вас и ваш рад.
Желим Вам сву срећу и здравље, да са највећим успехом реализујете све своје жеље и у томе уживате! Поздравите своју мајку и нека је срећна што има таквог сина, а поред себе!
Велики поздрав од Владицине и Миланове маме.

Kontakt adresa: ruzica_rakocevic@yahoo.com
http:www.myspace.com/Astro.taurus/Ruzica Rakocevic