ЗАБОРАВЉЕН - Мирко М. Обрадовић

Заборављен
Мирко М. Обрадовић
ISBN 978-86-86863-15-7



* * *

Обрадовићев нови рукопис нашој књижевној јавности и читаоцима нуди више од књиге - рукопис плени својом једноставношћу али и сложеношћу слика. Песник пише својим крвотоком. Баш онако како живи у дослуху са својим народом тако и пише... Пева о свом окружењу о стихији своје душе. Пише говором свог најближег суседа са ким дели страх и зебњу - љубав и наду за неко боље сутра и све то заједно овом рукопису даје посебну драж... Љубав у поезији Мирка Обрадовића на тренутак плане, обасја лице а потом затамни. Љубав код песника нема тежиште ослонца, нема основу трајања. Додир страсти у поезији овог сасвим другачијег рукописа од онога што нуди наша књижевна периодика назире се као слутња... - ја се лично надам да ме Мирко Обрадовић у свему што сам овде записао неће демантовати, чак напротив Обрадовић као прави песник и монах у правом смислу те речи наставиће свој ход према звездама.

Радивоје Стојковић

* * *
Велики бол тече страницама ове рукописне збирке песама. Свака нова песма - ново извориште. Уистину, ако је бол битна константа сваког песника, онда песме господина Мирка М. Обрадовића носе лирику бола, сете и носталгије. Вазносе истину о песницима данашњице. Неразумевање и несхватање бити поезије од стране друштва у коме живимо, деградирање и омаловажавање песника, ерозију вредности и критичке етике - поносно ћуте ове песме. Неки читаоци ће у појединим стиховима уочити меланхолију, ацедију, опседнутост тугом неки можда и taedium vitae.... Вредност ове интимистичке поезије лежи управо у њеној искрености и једноставности. У неким песмама се туга може додирнути, мириси осетиити....Чистота поетских слика (“огрнута капутом боје јесени“), упућује нас на аутора који не трага за задоводљивошћу стиха већ за спознајом љубави и живота. Иако у овој рукописној збирци нећете угледати ни један осмех (како се смејати “када више ништа стварно и не осећам“) пронађе се међу горким стиховима и Нада (“дизала ме са дна и звала се Нада“) чак и када се “полусагнут приближаваш грумену земље“. Постоји Нада да ћемо се вратити “улицама на којима тоне сјај записан у звездама“.

Веселин Џелетовић Павлов