МЕТОХИЈА - Борис Стапарац

МЕТОХИЈА

Шта се то збива, неверни брате мој да јефтино продајеш највреднији део себе, за шаку крвавог сјаја паганске награде, злата? Шта се то збива да дајеш ћоравом да те води, мутавом да те заступа, глувом да слуша за тебе и преноси ти поруке које немају логос речи већ блејење како већ бива код оних без слуха духовног?
Шта се са тобом догађа Србине да остављаш мајку и оца и земљу и икону, и веру и цркву и себе и идеш у свет да просиш не би ли постао богат?
Све оно што је Свети кнез Лазар Хребељановић подигао и поставио у Небеску Србију, ти сада скидаш и ломиш побеснео од бесомучеништва веселећи се златном телету запада. Ко си ти? Ко те је учио да је тело претежније од душе? Ко те је учио да је смрт крајњи циљ живота? Да су сатанске песме излаз у свет богатства. Ко, ако не змије адске које се веселе твоме доласку на колодвор Зо са којега ћеш поћи у своју пропаст. Данас су велике сеобе народа серпског. Сва врата света су широм отворена и хрупи Србин без водства великог Арсенија Чарнојевића и вере Православне но вођен на улару као звер не знајући за крст часни и слободу златну. Села остадоше пуста, једино мајке још увек стоје крај плотова и чекају своју децу која су их заборавила.
Сутра се издаје Метохија. Сутра се издаје и срце твоје Србине пред Господом Исусом Христосом. Сутра судите да нам не треба Небеска Србија. Сутра та иста Небеска Србија суди ТЕБИ. Теби којем је ово можда задњи час живота и можда већ сутра станеш пред суд Христосов. Шта ћеш рећи? Како ћеш се одбранит? Хоће ли те на суду Христовом заступати Хартмунд или Алија. Можда коју реч каже Анте или Јуре? Неће. Неће те заступати него ти се смејати као што ти се и данас смеју у лице.Водиш свој народ у катаклизму не знајући ништа сем блебетања: „Ја, ја, ја.“ Цело свемудреније света си сатворио у љубљење себе. Јеси ли чуо за Инке? Знаш ли како су нестали? Престали су да верују и више нису имали смисао живљења. Јеси ли чуо за Астеке? И они су исто тако нестали. И многи пре њих и многи после њих. Па што не би и ТИ. ТИ Србине који јуриш да туђу веру примиш како би у сласти проживео трен живота на земљи не хајући што тако извлачиш столицу испод ногу својој деци и у место да постану светлост вере и духовног преображенија, они ће постати скитнице света, наркомани који у сатанском траже смисао живота. Смисао себе и тебе који си их продао. У крајини нема више људи, но ни птица. 150000 православних Срба је прешло на католичку веру у Хрватској. Како су Срби створили бошњаке у Босни тако сада стварају Хрвате у Хрватској не верујући ни вери Алаховој ни вери Католичкој као ни својој. Пашњаци пусти, села огољена, вера напуштена. Хиљаде избеглица хода по Србији без циља. Хиљаде Срба лута по свету без смисла. Неко је угасио кандило Српско и затамнио видјело вере. Метохија звони. Звони на узбуну молитвама монаха који непрестано јецају Христосу за ТВОЈ спас. Ти се држиш за улар златног телета. Можда си ипак чуо за витештво великана српских. Краљ Вукашин није војевао на Марици за себе, но за Крст и веру и није био сам већ са Христосом. Тако је ратовао и Стеван Синђелић на Чегру и краљ Милутин против Хуна. Данас ти мењаш историју само својим незнањем вере. Хоћеш ли и овај пут напунити вагоне својим телима и ићи да браниш ЗЛАТНО ТЕЛЕ на Галицију? Изгледа да хоћеш.
На Метохији данас одзвањају звона православна. Светли Метохијом глава Светог Лазара као кандило. Не бој се него се бој. Погледај у небо вечерас ако смеш. Погледај очи са небеса које те гледају као звезде. Знаш ли да је Небеска Србија отворила врата небеска. Знаш ли да те гледа и Милутин и Лазар… а богами и твој деда и прадеда и чукундеда и плачу јер те без плача не могу гледати. Отворио је и свет врата и мами ти децу златним телетом да би имао ко да им тамо на западу чисти нужнике и улице. Да им буде смеће и да тргују са њим као робљем. Хоћеш ли се научити памети или ћеш кренути у своју пропаст одлучи сам.
Данас су нахрупили Јањичари Срби из света да спашавају Србију и да је уведу у благостање запада. Питам се знају ли ти несретници колико је тешка та земља натопљена крвљу? Сигурно не знају јер да знају не би поседали у Тројанског коња и догалопирали да јој исчупају срце. МЕТОХИЈУ. И шта ће бити тај нови Србин без срца? Весели западњак? Покажите ми једног који је срећан на западу. Покажите ми и једног који има смисао. Породицу, веру, љубав.
Сутра се издаје Метохија и Твоје срце брате Србине. Али што издаде децу своју и прода као робље да по свету зарађује корицу хлеба просећи? Хоће ли се и твоја Милица сутра звати Франка или Стеван- Јосип одлучи сам.
Ја те пак позивам да окачиш клепало Метохијско око врата и звониш на узбуну срцу своме. Цео се свет уротио против нас. Хоћеш ли се и ти уротити са змијом против себе, не знам. Но једно те молим, клекни са мном и молимо Господа Исуса Христоса да нам опрости и спасе од себе самих. Када изгубимо Метохију изгубили смо и себе и једину везу са Царством Небеским које ће од нас окренути главу. А онда је ту крај једнога народа. Народа Православног Серпског.

Вајар и књижевник
Борис С. Стапарац
www.borissculptures.com